Kroz plamen

Izložba uživo

Noć muzeja 2024.

Dvadeseto izdanje Evropske noći muzeja Američki kutak je dočekao dvodelnim programom u prostoru Gradske biblioteke, u Ulici cara Dušana 2. Prvi deo bila je izložba „Kroz plamen: Fahrenheit 451, Censorship, and Ray Bradbury“, otvorena od 18 do 20.30 časova, a drugi projekcija filma Farenhajt 451, od 21 do 23 časa.

Sedam panoa okačile smo direktno na police, između knjiga, tako da su stajali usred onoga što bi Bredberijevi vatrogasci došli da spale. Na svakom panou bio je QR kod koji je posetioce vodio dalje: do Bredberijeve književne karijere, dodatnih citata, spiska zabranjenih knjiga, jednog članka i izjava savremenih autora o slobodi govora.

Temu smo birale prema tematskom kalendaru Američkog kutka, koji je za maj predviđao medijsku pismenost. Roman o društvu koje vesti i zabavu prima sa zidnih ekrana, a čitaoce prijavljuje vatrogascima, uklopio se u nju bez natezanja.

Zato smo u opisu programa kao cilj navele da posetioci kroz književnost dođu do pitanja cenzure i prava na slobodu govora, i da zaštitu slobode mišljenja prepoznaju kao pitanje koje se tiče i književnosti i javnog života u celini.

Pozajmite roman u biblioteci (COBISS+)

242posetioca

7panoa sa QR kodovima

18–20.30izložba

21–23projekcija filma

Dve posetiteljke čitaju panoe izložbe okačene na police sa knjigama — Posetiteljke ispred panoa, 18. maj 2024. Arhiva autorki.

Plakat programa za Noć muzeja 2024 sa zgradom Gradske biblioteke Subotica — Plakat programa.

Najava na društvenim mrežama sa fotografijom postavljene izložbe — Najava na društvenim mrežama, dan pred otvaranje.

Interaktivno · pomerite termometar

Na kojoj temperaturi gori knjiga

Kada je tražio naslov, Bredberi je zvao katedre za fiziku i hemiju na nekoliko univerziteta, a pošto niko nije znao odgovor, pozvao je vatrogasce. Pomerite termometar i pratite šta se dešava sa stranicom dok temperatura raste.

FAHRENHEIT 451 · str. 1

„Pitao sam: na kojoj temperaturi se pali i gori papir za knjige? Rekao je: samo trenutak, odmah se vraćam. Vratio se i rekao: 451 Farenhajt. Pomislio sam: to je divno. Savršeno je. Okrenuo sam redosled i nazvao roman Farenhajt 451.“

Rej Bredberi, audio uvod za izdanje Listening Library, 1976. Prevod Jelena Rodić.

451 °F
≈ 233 °C

70 °F21 °C

Temperatura stranice

70 °F212 °F451 °F520 °F

Na sobnoj temperaturi stranica je onakva kakva je bila u podrumu biblioteke UCLA 1950. godine, dok je Bredberi kucao prvu verziju.

Interaktivno · kako je nastao roman

Roman za devet dolara i osamdeset centi

U podrumu biblioteke Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu stajale su pisaće mašine koje su se iznajmljivale za deset centi na pola sata, i na njima je Bredberi, deseticu po deseticu, otkucao prvu verziju romana. Ubacujte desetice, pa će se istorija romana otkucati redom kojim se odvijala.

$0.00

Desetica
0 / 98 Sati kucanja
0

Prva verzija nastala je za otprilike devet dana i progutala 98 desetica, ukupno 9,80 dolara (Bradbury, 1982/2013c).

Hronologija

Rej Bredberi, 1920–2012.

„Ja sam čovek koga je obrazovala biblioteka; nikada nisam stigao do fakulteta. Kada sam završio srednju školu, išao sam u biblioteku svakog dana, pet, deset, petnaest godina.“ (Bradbury, 1976/2013d, prevod Jelena Rodić)

Tri dela romana

Unutar romana

Gaj Montag je vatrogasac u gradu u kome su kuće odavno otporne na vatru, pa vatrogasci više ne gase požare, već dolaze kada neko prijavi da kod kuće krije knjige. Njegova priča teče kroz tri dela romana, a iz svakog izdvajamo po tri citata, u originalu i u našem prevodu.

Okrenite karticu

Simboli

Bredberi je roman gradio na nekoliko slika koje se ponavljaju od prve do poslednje stranice. Okrenite karticu da vidite šta svaka od njih znači u priči.

Medijska pismenost u romanu

Zidni ekrani

Bredberijev grad ne živi samo od spaljenih knjiga. Mildred dane provodi pred tri zida-ekrana i štedi za četvrti, u ušima nosi radio-školjke, a sve što čita i gleda stiže skraćeno do jedne rečenice. Zbog toga smo roman izabrale baš za mesec posvećen medijskoj pismenosti: cenzura u njemu uspeva tek kada je publika, zabavljena ekranima, više ni ne primećuje. Uključite ekrane da vidite četiri scene iz romana i pitanje koje svaka od njih postavlja danas.

„It didn’t come from the Government down. There was no dictum, no declaration, no censorship, to start with, no! Technology, mass exploitation, and minority pressure carried the trick, thank God.“

„Nije došlo odozgo, od vlade. Na početku nije bilo nikakve naredbe, nikakve objave, nikakve cenzure, ne! Sve su to obavili tehnologija, masovno iskorišćavanje i pritisak manjina, hvala Bogu.“
Kapetan Biti, Montagu, prvi deo (Bradbury, 1953/2013b)

Šta Faber traži

Kada ga Montag pita da li bi knjige mogle da pomognu, profesor Faber odgovara da bi pomogle samo ako ljudi imaju tri stvari. Više od sedamdeset godina kasnije, to je i dalje dobar opis onoga što medijska pismenost treba da obezbedi.

Kvalitet informacija„Quality of information“: proveren izvor, a ne samo glasan.
Vreme da se svare„Leisure to digest it“: čitanje koje ne prekida sledeći ekran.
Pravo da delujemo„The right to carry out actions based on what we learn“: da ono što saznamo smemo da upotrebimo.

Kliknite na godinu

Kratka istorija spaljivanja

Vatrogasce koji pale knjige Bredberi je izmislio, ali same lomače nije morao da izmišlja, jer su knjige gorele i pre njega i posle njega. Izdvojile smo jedanaest događaja, od Kine u trećem veku pre nove ere do američkih školskih biblioteka danas, a priču o svakom otvarate klikom na godinu.

Izvucite knjigu sa police

Zabranjene knjige

Na izložbi 2024. spisak zabranjenih knjiga bio je dostupan preko QR koda, a ovde smo ga svele na deset naslova, uz po jedan konkretan slučaj zabrane ili osporavanja za svaki. Izvucite knjigu sa police da pročitate njenu priču, a zatim je potražite u COBISS+ katalogu.

Medijska pismenost

Citat ili nije?

Bredberijevi citati kruže internetom, a neki od njih nisu iz romana ili nemaju izvor koji se može proveriti. To se desilo i nama: od pet izjava na našem panou iz 2024. potvrđen izvor ima samo jedna, i to drugi od onoga koji je bio naveden. Zato vas pozivamo da za svaku od šest rečenica procenite odakle je.

Kako proveriti citat

Na primeru rečenice sa našeg panoa iz 2024.

Na panou „Bradbury’s Inspirations and Warnings“ stajala je rečenica „You don’t have to burn books to destroy a culture. Just get people to stop reading them.“, sa izvorom „National Book Awards, 1994“. Kada smo je, pripremajući virtuelnu izložbu, proverile, prošle smo ovim redom:

Potražite rečenicu u samom delu.U izdanju romana iz 2013. godine, sa svim pratećim Bredberijevim tekstovima, te rečenice nema.
Nađite najraniji izvor sa datumom.Zbirke citata je vezuju za intervju koji je Miša Berson vodila sa Bredberijem za Seattle Times 12. marta 1993, a ne za dodelu nagrada 1994.
Uporedite izvore međusobno.Ako se godina, mesto ili prilika razlikuju od izvora do izvora, bar jedan od njih je preuzet bez provere.
Pročitajte original.Intervju je dostupan u arhivi lista Seattle Times, a rečenicom se on zaista završava. Bredberi je tada bio u Sijetlu zbog mjuzikla po svom romanu. Citat je, dakle, njegov, ali izvor na panou bio je pogrešan.
Ako original ne možete da otvorite, recite to.Za ostale izjave sa istog panoa izvor nismo potvrdile, pa ih navodimo kao rečenice koje se pripisuju Bredberiju.

Igra pamćenja · ljudi-knjige

Možete li vi biti knjiga?

Na kraju romana knjige više ne postoje na papiru, nego u glavama ljudi van grada. Svako od njih napamet zna jednu celu knjigu, pa Grejndžer kaže „Ja sam Platonova Republika“. Pokušajte da budete makar jedna rečenica: kada kliknete na dugme, rečenica iz romana biće vidljiva nekoliko sekundi, zatim će izgoreti, a vi je otkucajte napamet.

Rečenica se pojavljuje kada kliknete na „Prikaži rečenicu“.

Postavka 2024.

Panoi sa polica

Panoi su bili na engleskom jeziku, jer je program nastao u Američkom kutku, i ovde ih prikazujemo onako kako su stajali na policama. Kliknite na pano da ga uvećate.

Za čitaoce

Kviz

Ako ste pažljivo prošli kroz izložbu, svih devet odgovora već znate, a ako niste, svi su na ovoj stranici.

0 / 9

Završna reč

Zašto Farenhajt 451 u biblioteci

Za Noć muzeja 2024. tražile smo temu koja bi odgovarala majskoj temi Američkog kutka Subotica, medijskoj pismenosti, i koja bi u biblioteci imala smisla i posle te noći. Izabrale smo Farenhajt 451 Reja Bredberija, roman objavljen u oktobru 1953. godine, u kome vatrogasci dolaze na prijavu i spaljuju knjige zajedno sa kućom u kojoj su nađene (Eller, 2013). Izložbu je 18. maja 2024. videlo 242 posetioca (Američki kutak Subotica, 2024).

Roman je nastao u biblioteci. Bredberi je prvu verziju, novelu od oko 25.000 reči, otkucao 1950. godine u podrumu biblioteke Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu, na pisaćoj mašini koja se iznajmljivala za deset centi na pola sata. Po njegovom računu, ta verzija ga je koštala 9,80 dolara. Između dve desetice penjao se na spratove i šetao između polica, pa je kasnije napisao da teško može da zamisli bolje mesto za pisanje romana o spaljivanju knjiga (Bradbury, 1982/2013c). U jednom audio uvodu iz 1976. rekao je da je čovek koga je obrazovala biblioteka, da nikada nije stigao do fakulteta i da je posle srednje škole godinama išao u biblioteku svakog dana (Bradbury, 1976/2013d).

Novela „The Fireman“ izašla je u časopisu Galaxy Science Fiction u februaru 1951. Džonatan Eler, direktor Centra za proučavanje Reja Bredberija, navodi da je odluka da se novela proširi u roman pala u junu 1951, kada je Bredberi u Njujorku gledao pozorišnu verziju Kestlerovog romana Pomračenje u podne. Roman je dovršavao u leto 1953, dok su SAD i Sovjetski Savez jedan za drugim objavljivali testove hidrogenske bombe (Eller, 2013). U maju iste godine u časopisu The Nation napisao je da se nalazimo između „užasne stvarnosti“ i „neoblikovanog straha“, pokušavajući da izbegnemo tiraniju krajnje desnice i krajnje levice, koje se često stapaju u tiraniju bez ikakvog prideva (Bradbury, 1953, prema Eller, 2013).

Te 1953. godine i američke biblioteke u inostranstvu bile su na udaru. Roj Kon i Dejvid Šajn, saradnici senatora Makartija, obišli su biblioteke Stejt departmenta po Evropi i tražili da se uklone knjige autora koje su smatrali subverzivnim. New York Times je posle ankete u dvadeset prestonica javio da su iz tih biblioteka sklonjene stotine knjiga najmanje četrdeset autora (Cahn, 2016). Predsednik Ajzenhauer je 14. juna 1953. diplomcima Dartmuta rekao: „Ne pridružujte se spaljivačima knjiga“ (Dartmouth College, 1953). Izložba o tom romanu u Američkom kutku imala je, prema tome, i lokalnu ironiju: Kutak je bio deo mreže koju je finansirala američka ambasada, a govorio je o vremenu kada je sama američka vlada čistila svoje police.

Najzanimljiviji slučaj cenzure vezan za Farenhajt 451 dogodio se samom romanu. Izdavač Ballantine je 1967. pripremio posebno izdanje za škole, u kome je tekst izmenjen na skoro sto mesta: izbačene su psovke i pominjanja seksualnosti, alkohola, droge i golotinje. Od 1973. ta verzija je greškom preneta i u redovna džepna izdanja, pa šest godina nijedno necenzurisano džepno izdanje nije bilo u prodaji. Izmene su primetili učenici jedne srednje škole u Misuriju, koji su svoje primerke uporedili sa nastavnikovim, i 1979. pisali Bredberiju (Eller, 2013). Prvu potpunu analizu izmena dao je Džordž Gafi (Guffey, 1983, prema Eller, 2013). Bredberi je u „Kodi“ napisao da su urednici „malo-pomalo“ cenzurisali sedamdeset pet odlomaka romana o cenzuri i zaključio da postoji više od jednog načina da se spali knjiga (Bradbury, 1979/2013a).

Ta rečenica opisuje i današnju cenzuru. Knjige se retko spaljuju na trgu; češće se sklanjaju sa školskih polica posle žalbe roditelja ili odluke školskog odbora. Udruženje PEN America zabeležilo je u školskoj godini 2024/25. ukupno 6.870 slučajeva zabrane knjiga u 87 školskih okruga u 23 savezne države SAD, a od 2021. godine skoro 23.000 slučajeva (PEN America, 2025). Doslovno spaljivanje biblioteka nije, međutim, stvar daleke prošlosti ni za naš region. U noći između 25. i 26. avgusta 1992. granate su zapalile sarajevsku Vijećnicu, zgradu Nacionalne i univerzitetske biblioteke Bosne i Hercegovine; procenjuje se da je izgorelo oko dva miliona jedinica građe, odnosno oko 80 odsto fonda (Vijećnica, b. d.). Hajnrih Hajne je stotinu sedamdeset godina ranije u tragediji Almansor napisao da se tamo gde se spaljuju knjige na kraju spaljuju i ljudi (Heine, 1823).

Majska tema Američkog kutka bila je medijska pismenost, a Farenhajt 451 je za nju pogodan upravo zato što cenzura u romanu ne počinje od države. Kapetan Biti objašnjava Montagu da na početku nije bilo nikakve naredbe ni zabrane, već da su posao obavili tehnologija, masovno iskorišćavanje i pritisak manjina, dok su klasici postepeno skraćivani na petnaestominutne radio-emisije, pa na desetak redova u rečniku (Bradbury, 1953/2013b). Mildred za to vreme sedi pred zidnim ekranima, koje zove svojom porodicom, i sluša radio-školjke. Profesor Faber Montagu kaže da bi knjige pomogle samo ako ljudi imaju tri stvari: kvalitet informacija, vreme da ih svare i pravo da deluju na osnovu onoga što su iz njih saznali. Te tri stvari i danas dobro opisuju šta medijska pismenost treba da obezbedi, a biblioteka može da ponudi bar prve dve, proveren izvor i mesto na kome se čita bez žurbe.

Biblioteke imaju jasnu profesionalnu obavezu prema ovom pitanju. Manifest IFLA i UNESCO o javnim bibliotekama iz 2022. godine navodi da zbirke i usluge ne treba da budu podvrgnute bilo kakvom obliku ideološke, političke ili verske cenzure, niti komercijalnim pritiscima (IFLA & UNESCO, 2022). Ustav Republike Srbije u članu 46 jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje, a u članu 50 propisuje: „U Republici Srbiji nema cenzure“ (Ustav Republike Srbije, 2006).

Zato smo izložbu postavile na same police. Panoi su visili ispred knjiga, a posetioci su QR kodovima otvarali spiskove zabranjenih naslova, Bredberijeve izjave i citate savremenih autora o slobodi govora. Virtuelna izložba zadržava taj princip i dodaje proveru izvora. U delu „Citat ili nije?“ pokazujemo da od pet izjava pripisanih Bredberiju na našem panou iz 2024. potvrđen izvor ima samo jedna, i to drugi od navedenog: rečenica o spaljivanju knjiga potiče iz intervjua za Seattle Times iz 1993, a ne sa dodele nagrada 1994. Za izložbu o medijskoj pismenosti to je koristan primer: Bredberijeve rečenice se dele hiljadama puta, a retko ko proverava da li ih je on zaista napisao.

Na kraju romana Montag u podzemnoj železnici pokušava da zapamti Knjigu propovednikovu, dok mu reklama za zubnu pastu iz zvučnika odnosi reči. Kasnije, među ljudima-knjigama van grada, ispostavlja se da je ipak upamtio deo teksta. Bredberi je od biblioteke napravio mesto koje se može nositi u glavi. Ova izložba i katalog koji je prati čuvaju jedan bibliotečki program koji bi inače ostao samo na nekoliko fotografija sa društvenih mreža.

O katalogu i izložbi

Izložba „Kroz plamen: Fahrenheit 451, Censorship, and Ray Bradbury“ održana je 18. maja 2024. od 18 do 20.30 časova u Američkom kutku Subotica, u zgradi Gradske biblioteke Subotica, Cara Dušana 2, u okviru 20. Evropske noći muzeja. Od 21 do 23 časa prikazan je film Farenhajt 451. Postavku je činilo sedam panoa sa QR kodovima, okačenih na police sa knjigama. Autorke izložbe su Jelena Rodić, Timea Senci Sabo i Jovana Reljić. Virtuelna izložba objavljena je u oktobru 2026. kao prateće izdanje uz katalog-monografiju. Citate iz romana i iz Bredberijevih tekstova prevela je Jelena Rodić prema izdanju Simon & Schuster iz 2013. godine. Fotografije su delo autorki, a obradu fotografija uradila je Jovana Reljić.

Izvori i literatura

Američki kutak Subotica. (2024). Fahrenheit report [Neobjavljen izveštaj o programu za Noć muzeja 2024]. Gradska biblioteka Subotica.
Bradbury, R. (2013a). Coda. U R. Bradbury, Fahrenheit 451 (izdanje za 60. godišnjicu). Simon & Schuster. (Originalno objavljeno 1979)
Bradbury, R. (2013b). Fahrenheit 451 (izdanje za 60. godišnjicu). Simon & Schuster. (Originalno objavljeno 1953)
Bradbury, R. (2013c). Investing dimes: Fahrenheit 451. U R. Bradbury, Fahrenheit 451 (izdanje za 60. godišnjicu). Simon & Schuster. (Originalno objavljeno 1982)
Bradbury, R. (2013d). Listening Library audio introduction. U R. Bradbury, Fahrenheit 451 (izdanje za 60. godišnjicu). Simon & Schuster. (Originalno snimljeno 1976)
Cahn, R. C. (2016, jul–avgust). “Don’t join the book burners”. Dartmouth Alumni Magazine. https://dartmouthalumnimagazine.com/articles/dont-join-book-burners
Dartmouth College. (1953, 14. jun). President Eisenhower’s commencement address. https://home.dartmouth.edu/news/president-eisenhowers-commencement-address
Eller, J. R. (2013). The story of Fahrenheit 451. U R. Bradbury, Fahrenheit 451 (izdanje za 60. godišnjicu). Simon & Schuster.
Heine, H. (1823). Almansor. U Tragödien, nebst einem lyrischen Intermezzo. Dümmler.
IFLA & UNESCO. (2022). IFLA-UNESCO Public Library Manifesto 2022. International Federation of Library Associations and Institutions. https://www.ifla.org/public-library-manifesto/
PEN America. (2025, 1. oktobar). The normalization of book banning. https://pen.org/?p=90114
Ustav Republike Srbije. (2006). Službeni glasnik RS, br. 98/2006 i 115/2021.
Vijećnica. (b. d.). War destruction. https://www.vijecnica.ba/en/war-destruction

Kraj izložbe

Ovde sve gori

Došli ste do poslednje police. U romanu posle spaljivanja ostaje samo ono što su ljudi zapamtili, pa će tako i ova izložba sada izgoreti i vratiti vas na početak, odakle u nju možete ponovo da uđete.